Pozdrav svima!
Nedavno sam sa svoje dvije najbolje drugarice proslavila 15. rođendan. Dok sam bila mlađa, rođendan tokom ljeta je bio pravi bedak,jer bi svi uglavnom otišli negdje, međutim, kako vrijeme prolazi to mi sve više odgovara. Ne samo što postoji milion različitih načina kako proslaviti isti, već se možemo obući kako poželimo, ostati vani do kad želimo, jesti i piti šta želimo. Tako je i bilo na mom rođendanu u nedelju.
Moje dvije najbolje drugarice i ja smo odlučile da za ovu godinu uradimo nešto drugačije. Iako sam sa planovima počela u januaru, svaki, ali svaki od njih je propao. Da izvedem društvo u šetnju nije mi više bilo zanimljivo, kućne žurke smo davno prerasli, dok je vožnja i bleja na gliseru bila prošlogodišnja zanimacija. Tako da smo se odlučile da odemo u Budvu.
Da budem najiskrenija, ni ta ideja nije bila slučajna. Odavno smo planirale da posjetimo onaj luna park na kraju šetališta, pa se ,eto, napravila prilika i za to. Moj roditelji su nas dovezli autom, što bi po mnogim vama trebalo da znači dosadu, ali moji mama i tata su, makar meni, sve sem dosadani :D Kad smo stigle, prošvrljale smo malo po tržnom centru, i pogodite šta, otišle nešto da jedemo hahah. One su uzele giros, koji je, kako kažu, bio fenomenalan. Ja sam uzela parče pice, klasika. Malo smo prošetale, da nam se hrana 'slegne'kako bi mogle da se bez problema prevrćemo u luna parku, koji nije bio ni malo naivan.
Kad smo došle tamo, prvo smo pregledale šta ima,i onako neustrašive otišle na najstaršnije vožnje. Prva je bila po meni najbolja -šine duge oko 15-20m , ''smotane'' u neki neodređeni oblik i na njima kapsula u kojoj može stati troje. U početku je išla veoma sporo, pa brže, pa najbržeee. Mogu vam reći, pošto sam sjedala ka spolja, da osjećaj nije nimalo prijatan i prilično je jeziv. Vožnja zatim mijenja smjer i ide nazad, a kasnije vas pokrije crnim plaštom tako da ne možete da vidite ni prst pred okom, dok vam kosa ide u suprotnom pravcu. Iako sam je posle morala namještati 5min, vožnja je svakako bila fenomenalna :)
Sledeća vožnja je bila čekić. Mislim da svi znate na koji način čekić funkcioniše, tako da ću opis svesti na jednu jedinu riječ-BRUTALNO. Ja sam se prepala na mrtvo, njima dvijema i nije bilo nešto, ali je meni definitivno otišlo par godina života zbog onoga hahah. Šalim se ljudi, idite na čekić, nemojte propustiti! haha
Najstaršniju smo ostavili za kraj. Točak.koji.se.kreće.vertikalno.....Jeza prolazi kroz vaš organizam od samog pogleda na ono čudo koje izgleda kao novčić kojeg zavrtite, pa par sekundi prije pada.E, baš tako! Uđete u veliki točak, radnici vas zaista dobro osiguraju, tako da na vama ostaje samo da odrecitujete neku molitvu. Ja jesam hahaha Vožnja je zaista genijalna, pogotovo kada ide jako velikom brzinom, bukvalno 180 stepeni vertikalno-pa se zaustavi baš tako, a ti si baš gore tom momentu :) Ma koliko god dobro da ste osigurani, vaša zadnjica će kliziti niz ono sjedište,a tačno ispod vas će biti vrata, tako da filing neće biti ni malo ugodan. Međutim caka kojom ćete uživati u svakoj vožnji jeste da dokažete sami sebi da ne postoji šansa da se bilo šta desi, zbog prostih razloga-osigurani ste i fizika (apel na učenje fizike hehe) . Nakon toga, smo otišle na simulaciju 5D roler kostera, samo da bi se isplašile do kraja :)
Kao završnicu smo se ušunjale na privatnu plažu sa najdivnijim pjeskom kojeg sam ikad vidjela. Bućkale smo noge (jer smo kupaće zaboravile, je li), islikavale se, pile Somersby, jele sladoled.
Pošto je već bilo kasno,a imamo dobih 2 sata do našeg grada, morale smo krenuti.Ali, tu se naša zabava, naravnoo, nije završila. S obzirom da je tatin najnoviji cd Zdravko Čolić iz '92, a radio je puštao neku smorenu muziku, negdje smo iskopale Cecin novi album. Znale smo svaku pjesmu, podrazumjeva se :) I tako sve do kuće, Ceca je treštala iz kola, a mi smo je nadjačavale. Apsolutno nije bilo bitno što je sutra ponedeljak, i apsolutno nije bilo bitno što moji moraju sutra na posao, Ceca je ipak Ceca.
Evo, već je tri dana prošlo do tada a mene i dalje drži adrenalin od te nezaboravne noći, ne samo zbog luna parka i svega, već i zbog nekih nezaboravnih anegdota, ali o tome nekom drugom prilikom.. :)
***
Ovo je prvi put da sam post pisala sama, tako da bih voljela da čujem ako imate nekakve kritike ili pohvale vezane za tekst, šta bih mogla da ispravim ili možda da smanjim količinu teksta.
M&K
Nedavno sam sa svoje dvije najbolje drugarice proslavila 15. rođendan. Dok sam bila mlađa, rođendan tokom ljeta je bio pravi bedak,jer bi svi uglavnom otišli negdje, međutim, kako vrijeme prolazi to mi sve više odgovara. Ne samo što postoji milion različitih načina kako proslaviti isti, već se možemo obući kako poželimo, ostati vani do kad želimo, jesti i piti šta želimo. Tako je i bilo na mom rođendanu u nedelju.
Moje dvije najbolje drugarice i ja smo odlučile da za ovu godinu uradimo nešto drugačije. Iako sam sa planovima počela u januaru, svaki, ali svaki od njih je propao. Da izvedem društvo u šetnju nije mi više bilo zanimljivo, kućne žurke smo davno prerasli, dok je vožnja i bleja na gliseru bila prošlogodišnja zanimacija. Tako da smo se odlučile da odemo u Budvu.
Da budem najiskrenija, ni ta ideja nije bila slučajna. Odavno smo planirale da posjetimo onaj luna park na kraju šetališta, pa se ,eto, napravila prilika i za to. Moj roditelji su nas dovezli autom, što bi po mnogim vama trebalo da znači dosadu, ali moji mama i tata su, makar meni, sve sem dosadani :D Kad smo stigle, prošvrljale smo malo po tržnom centru, i pogodite šta, otišle nešto da jedemo hahah. One su uzele giros, koji je, kako kažu, bio fenomenalan. Ja sam uzela parče pice, klasika. Malo smo prošetale, da nam se hrana 'slegne'kako bi mogle da se bez problema prevrćemo u luna parku, koji nije bio ni malo naivan.
Kad smo došle tamo, prvo smo pregledale šta ima,i onako neustrašive otišle na najstaršnije vožnje. Prva je bila po meni najbolja -šine duge oko 15-20m , ''smotane'' u neki neodređeni oblik i na njima kapsula u kojoj može stati troje. U početku je išla veoma sporo, pa brže, pa najbržeee. Mogu vam reći, pošto sam sjedala ka spolja, da osjećaj nije nimalo prijatan i prilično je jeziv. Vožnja zatim mijenja smjer i ide nazad, a kasnije vas pokrije crnim plaštom tako da ne možete da vidite ni prst pred okom, dok vam kosa ide u suprotnom pravcu. Iako sam je posle morala namještati 5min, vožnja je svakako bila fenomenalna :)
Sledeća vožnja je bila čekić. Mislim da svi znate na koji način čekić funkcioniše, tako da ću opis svesti na jednu jedinu riječ-BRUTALNO. Ja sam se prepala na mrtvo, njima dvijema i nije bilo nešto, ali je meni definitivno otišlo par godina života zbog onoga hahah. Šalim se ljudi, idite na čekić, nemojte propustiti! haha
Najstaršniju smo ostavili za kraj. Točak.koji.se.kreće.vertikalno.....Jeza prolazi kroz vaš organizam od samog pogleda na ono čudo koje izgleda kao novčić kojeg zavrtite, pa par sekundi prije pada.E, baš tako! Uđete u veliki točak, radnici vas zaista dobro osiguraju, tako da na vama ostaje samo da odrecitujete neku molitvu. Ja jesam hahaha Vožnja je zaista genijalna, pogotovo kada ide jako velikom brzinom, bukvalno 180 stepeni vertikalno-pa se zaustavi baš tako, a ti si baš gore tom momentu :) Ma koliko god dobro da ste osigurani, vaša zadnjica će kliziti niz ono sjedište,a tačno ispod vas će biti vrata, tako da filing neće biti ni malo ugodan. Međutim caka kojom ćete uživati u svakoj vožnji jeste da dokažete sami sebi da ne postoji šansa da se bilo šta desi, zbog prostih razloga-osigurani ste i fizika (apel na učenje fizike hehe) . Nakon toga, smo otišle na simulaciju 5D roler kostera, samo da bi se isplašile do kraja :)
Kao završnicu smo se ušunjale na privatnu plažu sa najdivnijim pjeskom kojeg sam ikad vidjela. Bućkale smo noge (jer smo kupaće zaboravile, je li), islikavale se, pile Somersby, jele sladoled.
Pošto je već bilo kasno,a imamo dobih 2 sata do našeg grada, morale smo krenuti.Ali, tu se naša zabava, naravnoo, nije završila. S obzirom da je tatin najnoviji cd Zdravko Čolić iz '92, a radio je puštao neku smorenu muziku, negdje smo iskopale Cecin novi album. Znale smo svaku pjesmu, podrazumjeva se :) I tako sve do kuće, Ceca je treštala iz kola, a mi smo je nadjačavale. Apsolutno nije bilo bitno što je sutra ponedeljak, i apsolutno nije bilo bitno što moji moraju sutra na posao, Ceca je ipak Ceca.
Evo, već je tri dana prošlo do tada a mene i dalje drži adrenalin od te nezaboravne noći, ne samo zbog luna parka i svega, već i zbog nekih nezaboravnih anegdota, ali o tome nekom drugom prilikom.. :)
***
Ovo je prvi put da sam post pisala sama, tako da bih voljela da čujem ako imate nekakve kritike ili pohvale vezane za tekst, šta bih mogla da ispravim ili možda da smanjim količinu teksta.
M&K
Dopada mi se tvoj blog imas smisla u pisanju :))
ОдговориИзбришиJako lepo!
Pls like my fb page thanks :)
https://www.facebook.com/highheelpoodle
Isidora
Hvala ti puno :) hocuu
ОдговориИзбришиOdlican je post,vidi se da si se puno potrudila i pisala..:)
ОдговориИзбришиnovi post na mom blogu <3
tijanaqueenoffashion.blogspot.com
hvala puno, pogledacu <3
Избриши